Ѝвањ да̑н , Ивања дне , m.   Fest des h. Johann des Täufers, den 24.Juni , dies festus St. Joanni Baptistae . Срби приповиједају да је Ивањ дан тако велики светац да на њега сунце на небу трипут од страха стане. Уочи Ивања дне је обично на некијем мјестима (као н. п. у Јадру ) палити лилу око тора: нагуле чобани лиле (брезове или трешњове) и метну у процјепове, те начине као велике ките, па уочи Ивања дне, пошто се смркне, запале оне процјепове и обнесу око торова, по том неке задјену у тор те изгоре, а неке узму чобани и изнесу на какво брдо, гдје дође и више чобана, те се играју. Тако се пали лила и уочи Петрова дне. На некијем мјестима (као по Сријему) беру дјевојке (уочи Ивања дне) Ивањско цвијеће те вију вијенце и мећу испред куће по стреси или по плоту. Берући дјевојке цвијеће пјевају различне пјесме, а особито ову: Ивањско цвеће Петровско, | Иван  га бере те бере: | Мајци га баца у крило, | А мајка с крила на земљу — Гдјешто дјевојке метну на Ивањ дан у лонац земље и у њу посију неколико зрна шенице, па на Петров дан гледају како је никла или уклијала: ако су клице савијене као прстен, онда веле да ће се оне године удати. Уочи Ивања дне гдјекоје дјевојке метну бјеланце од јајета у чашу воде те преноћи под стрехом, па на Ивањ дан ујутру по њему некако погађају хоће ли се скоро удати .